Они нас караху за мало дана према своме нахођењу, а Господ на корист нашу, да будемо заједничари светости Његове(Јевр. 12;10). Посредством разноликих патњи, Он у нама твори неизмерну вечну славу.
Због тога није нити потребно нити корисно да очајавамо када нас Господ кажњава. Напротив, свакој души ће користити да буде савршено покорна Исцелитељу наших душа и тела, Који у време различитих патњи оперише невидљиве душевне ране свакога од нас, имајући за свети циљ да нам подари (душевно) здравље, односно очишћење срца од недостојних страсти.
Неизоставно смо дужни да том свемудром духовном Исцелитељу приносимо непрестану захвалност својим делима, уместо да га жалостимо било каквим грешкама.
Сви светитељи су кроз живот прошли уз многе патње и вишеструке муке, упркос чињеници да грех није имао никакво право да их ражалошћује. И поред тога, њихов живот је често бивао истинско мучеништво. Какво ћемо оправдање понудити ми, који смо пали у многе грехе и који смо њима обузети, када за себе тражимо право да кроз овај живот прођемо без мука и патњи? Сасвим је извесно да смо одговорни за грех и, према томе, потребан нам је бич спасоносне казне Божије, како бисмо имали ту срећу да благодаћу милосрђа нашег човекољубивог Бога будемо спасени у Царству Небеском.
По Његовим честим посетама, знам, чедо моје, колико те Бог воли, исто као и по твом силном трпљењу и по твојој непрестаној благодарности великом Исцелитељу Богу.