ДРУГИ РАЗГОВОР
Надаље прилажем збирку питања и одговора блажено-почившег мог старца, оца Харалампија, насталих у разговору са духовном децом и благочестивим поклоницима.
Питање: Старче, ви који учите умној молитви, какво мишљење имате: да ли је она само за монахе или се тиче свих хришћана?
Старац: Из онога што свети оци пишу, али и из свог искуства, видим да је умна молитва за све хришћане. Али не и за јеретике, а још мање за иноверне.
- Говорећи да је умна молитва и за нас који живимо у свету ви нас охрабрујете, али потребна нам је помоћ. Покушали смо да применимо оно што пише у књигама, али нам се учинило тешким.
- Наравно, тешко је. То дело не тражи само подвиг, тра- жи и искусног водича. Имате ли духовника?
- Имамо, старче. Он је добар, али не зна, вели, да нас научи умној молитви.
- Нека буде. Има и горих ствари. Ако не знаш, реци: „Не знам." Немој још и да сметаш.
Дакле, пошто имате исповедника, није потребно да вас исповедим. Ја ћу вам рећи како да изговарате молитву. Хришћанин крштењем прима у себе благодат, прима у се- бе Христа. Међутим, када сагреши, он одгони благодат. Грех нас, као какав зид, одваја од Христа. Дозиваш: „Господе Исусе Христе...", а врата затворена. Покајањем и исповешћу грех пада, зид пада. Човек се изнова измирује са Богом.
То је, на пример, као када имаш пријатеља за господара. У једном тренутку нешто му скривиш и покварите односе. Али шта сад када ти је неопходан? Хоћеш-нећеш, смирујеш се и чиниш му поклон. Пошто си се измирио, тада имаш и смелости да му кажеш: „Пријатељу, молим те, учини ми једну услугу." Зар пријатељства ради неће да те послуша? Колико више слуша Христос када се човек измири с Њим.
- Ах, старче, добра је исповест, али свет нас не пушта да се спасемо. Одлазиш са исповести, опет видиш исто, чу- јеш исто, саблажњаваш се, гневиш се, завидиш, осуђујеш...
- Не говориш исправно. Христос је казао: „Ако те око саблажњава, извади га." Није рекао да извадиш другоме око. Угледаш ли неку жену непристојно одевену: она нека гледа своја посла, а ти своја. „Извади око", то значи да спустиш поглед доле, да не будеш радознао. Ако си толико слаб да ни то не можеш да учиниш, тада не криви друге. Реци: „Тешко теби, јадниче, сладострасниче, блудниче. Значи грех ти се допада!"
То је једна вежба. Видиш колико здравоумља имаш у себи. Савршен човек гледа и не саблажњава се, подвижник, колико може, избегава поводе. Раслабљени сам улази у дом греха и после... други су криви. Оправдања... као Ева.
- Старче, благодаћу Христовом, трудимо се донекле, избегавамо колико можемо, али је немогуће да се не испрљаш у друштву.
- Ех, када живите дајући поводе следи речено. Управо смо зато ми и напустили овај свет. Могу вам рећи да сам благодаћу нашег Господа Христа и у свету духовно опстајао. Међутим, тиховање има другачију драж. Када се молим скупљају се све слике из протеклог дана и одвијају ми се у уму као филм. Ако си чуо безобразан и прљав говор, ако су очи нешто виделе итд., тада све то долази и стоји као препрека молитви. Али управо је то разлог више који приморава да непрестано говорите молитву и у свету.
Сећам се да сам често имао велика искушења у свету. Чак је нечастиви поставио зле жене да ме изазивају на грех. Али сачувала ме је ова кратка молитва: Господе Исусе Христе, помилуј ме. У нужди још можеш да призовеш и име пресвете Богородице из све душе: Пресвета Богородице, спаси ме. Понекад осећаш потребу да додаш и своје речи: „Господе мој, Богомајко, похитајте брзо, помозите, у опасности сам", итд.
Из мог малог искуства у свету видео сам да ово мало оружје, молитва, штити од свакога зла. Зли људи нас вежбају. Гурају нас више ка Господу нашем.
- Ја, старче, имам други проблем. Веле свети оци да иза злог човека треба да препознаш ђавола. Сатана којег он има у себи изазива и тебе да га прокунеш, да га псујеш, удариш, да би и тебе уловио.
- Мој старац је говорио да се зло злим не исправља. То је велико искушење. И ту је потребан подвиг. Треба да чи- нимо оно што је Христос рекао: Блтословите и молите се... (Рим 12,14: Мт5,44; Лк 6,28). И тај зао човек на силу те гура Христу. Рећи ћеш: „Господе мој, опрости му, не зна шта ради, просвети га. Изагнај злог демона, да би спознао своје грехе."
Затим се враћамо молитвици, да бисмо задобили снагу. „Господе Исусе Христе, помилуј ме" - то стално понављамо.
- Старче, могу ли јавно нешто да исповедим? Често говорим у себи: „Море, ударићу га у главу, да га оборим на земљу, па нека идем у затвор."
- Ето! Видиш где те сатана гура! Да идеш на суд, у затвор, а породицу да препустиш на милост Божију. Не, дете моје, немој да га слушаш. Нечастиви жели твоју пропаст. Слушај оно што Христос говори и изаћи ће на добро. Уз твоје добро владање, или ће се то исправити, или ће Христос изнаћи решење. Довољно је да се и ти и твоја жена из душе молите и да се, наравно, редовно причешћујете, како би се душе ваше снажиле.
- Каква молитва, и какво свето причешће у овако лошем стању!
- Утолико више, баш зато што смо у лошем стању још више нам треба молитва и свето причешће.
- Али старче, и свештеиик и сви људи знају да не говоримо, како да се причестим?
- Ако то зависи од тебе, наравно да не можеш да се причестиш. Али ако зависи од другога, тада си ти слободан. Пробај и да разговараш с њим и да се измириш. Ако нечастиви учини да отврдне, те он не буде говорио с тобом до краја живота, шта ће, дакле, онда бити? Хоћеш ли и умрети непричешћен? Где то има?
Потруди се ти, дете моје, колико можеш. Уколико својим добрим начином успеш да задобијеш тог човека, знај да си извадио душу из чељусти сатане. Твоја плата ће бити веома велика. Ако ти не будеш могао, моли се да га Бог, који је силан, уразуми.
- Старче, мало је тешко то што говорите; ипак, покушаћу да применим.
- Бог те благословио, дете моје. Потруди се, и ја ћу се потрудити заједно с тобом. Напиши ми имена чланова своје породице. Напиши и име тог момка који вам се меша. Да се сви помолимо, па шта Бог да.
Запажање писца:
Чим је сазнао да ће се издати књига о старцу Харалампију, горепоменути брат поверио ми је записани разговор, истовремено ме уверавајући да је, пошто је следио старчев савет, од тада, мало-помало, све дошло на своје, по благослову.
Са својим суседом се толико измирио да су се сада и окумили (на крштењу), а у његовој кући владају молитва, љубав и мир.
Из личних разлога он за сада не жели да његово име буде објављено.